“Ako želiš da budeš uspešan, okruži se uspešnima”
– Brian Tracey
Ako posmatramo globalne posledice sa ekonomskog aspekta često ćemo čuti frazu –“Bogati postaju još bogatiji, siromošni postaju još siromašniji” – iliti ako posmatramo statistički oko 80 najbogatijih ljudi kontroliše sav novac na svetu. Tema globalne nejednakosti uvek je aktuelna i goruća, pogotovo nakon pandemije Covida 19, čije su posledice dugoročno uticale na opadajuću moć i loše postojanje velikog broja kompanija, i malih firmi, koje su svojim kapitalom učestvovale u tržišnoj borbi.
Odmah da razdvojimo dve stvari – oko 86% svetskih bogataša , tih koji kontrolišu svetske novačne tokove, nisu nasledili novac, već su samostalno igradili bogatstvo, uglavnom iz ničega.
Mnogi su primeri, meni svakako najdraži Stiv Džobs. Mladost je proveo bez privilegija, a nakon rođenja usvojen je od strane bračnog para Džobs koji su pripadali srednjoj klasi. Roditelji su mu teškom mukom priuštili fakultet koji napušta, zapošljava se kao programer video igrica sa idejom da skupi dovoljno novca da otputuje u Indiju radi duhovnog uzidzanja. Parafraziraću jedan od portal koji se bavio likom i delom Stiv Džobsa
“kako je hipik, Zen Budista i narkoman(! – Džobs je javno pičao o svoji iskustvima sa LSD” postao kapitalista, biznismen i milioner?”
„Kada odrastete, navika vam je da govorite da je svet onakav kakav jeste. Vaš život se svodi na to da ga živite kao sav ostali svet, ali se plašite da preskočite taj zid ograničenja: pokušate da imate lep porodičan život, zabavite se, uštedite malo novca… Ali to je vrlo ograničen život. Život može biti mnogo ispunjeniji kada otkrijete jednostavnu činjenicu: sve oko vas što vi nazivate ”život”, čine ljudi koji nisu mnogo pametniji od vas – i to možete promeniti. Možete uticati na to…
U trenutku kada shvatite da možete promeniti vaš život, da ga možete oblikovati, to je možda najvažnija stvar. Da se otarasite pogrešne ideje da je život negde tamo i da ćete tada živeti – nasuprot prihvatanju, promeni, ponašanju… Pronađite vaše značenje u svemu tome.“
Džobs je od svega odlučio se na rizik i izabrao samog sebe. Nije čekao da bude izabran, već je koristio neograničen broj mogućnosti. Ako se bavimo uspehom u materijalnom smislu, primetićemo jedan izražen lični rad na svakom pojedincu. Nepokolebljiva vera u svopstveni uspeh. Osim tog materijalnog faktora, uspšeni ljudi imaju ideje, talenat, kreativnost, veštine, upornost i spremnost da istraju. Da li i vi to imate? Šta vas sprečava da naparvite promenu? Koja su vam ograničavajuća uverenja?
Da biste napravili početni korak, neophodno je da naporno radite i da želite da istrajete u tome. Izaberite svoj cilj. Identifikujte se sa njim. Napravite akcioni plan. Uđite u trenutak kao da je cilj ostvaren. Šta tada osećate, sa kom ste, koje su senzacije prisutne?
Ako radite stvari koje svi rade, na način na koji oni rade bićete isti kao većina. I to vas sigurno neće lansirati u orbitu. Radite stvari na svoj način, onako kako vi osećate. Možda ćete im u početku biti čudni, mistični, a onda ćete postati posebni i izuzetni. Upešni ljudi su poput pandemije, njihova enegrija prelazi na vas, a zatim prateći njohove postupke, stil života i vi sami to prihvatate I napredujete kao pojedinac.
No, da li je sve to tako jednostavno. Naravno da nije, jer bi posle čitanja ovog teksta i moje kratke analize svi ubrzo postali milioneri. Ali ništa ne ide preko noći. Pogotovo ne nepokolebljiva vera u sebe, u ideju i cilj koji je krajna instanca viđenja vašeg uspeha.
Šta je tajna uspeha? Ključ dugoročnog uspeha leži u jednoj jedinoj emotivnoj komponenti. To je zahvalnost. Ljudi koji životu pristupaju s osećajem zahvalnosti konstantno su svesni onoga što je lepo u njihovom životu. Zbog toga što uživaju u plodovima svog uspeha, motivisani su da traže dodatne izvore uspeha. A kada stvari ne idu po planu, zahvalni ljudi neuspeh znaju da stave u kontekst.
Za razliku od njih, ljudi kojima nedostaje zahvalnosti nikada nisu u potpunosti srećni. Ako uspeju u nečemu, ne uživaju u uspehu punim plućima. Za njih, uspeh je nedostižan jer im ništa dobro nije dovoljno i uvek žele još više. Neuspeh ih obeshrabruje, čini ljutima i ogorčenima. Zbog toga, ako zaista želite biti uspešni, morate osećati više zahvalnosti. Srećom, zahvalnost je, baš kao i većina emocija, poput mišića: što je više koristite, postaje snažnija.
Sve dobro što radite ‘programira’ vaš mozak da dan posmatra pozitivno. Mentalni fokus prebacujete na ono u čemu ste dobri. Kao rezultat, bolje ćete spavati i buditi se raspoloženi.
Reprogramiranje mozga – još važnije, programirajte svoj mozak da primećuje što više stvari zbog kojih imate razloga da budete zahvalni. Ubrzo ćete otkriti da čak i ‘loš dan’ ima u sebi trenutke koji na kojima trebate biti zahvalani. Uspeh postaje slađi; neuspeh, manje razočaranje.
Siromašni ljudi razmišljaju o tome koliko dnevno zarade, dok bogati ljudi znaju da to nije bitno. Možete puno zarađivati svaki dan, ali ako ne naučite kako da zadržite novac, da investirate, na kraju ćete završiti bez ijednog evra. Ako se fokusirate na neto vrednost imaćete više prilika i moći ćete i u budućnosti ‘okrenuti’ više novca, što znači više prihoda.
Ljudi koji su uspešni imaju jasnu životnu filosofiju. Gledaju sebe i ostvarenje ličnih ciljeva i uspeha. Bez osuđivanja, bez kritikovanja drugih lica. Traže prilike. U NLP (Neuro lingvističko programiranje) postoji savršena tehnika modelovanja osoba čiju izvrnost želite da projektujete na sebe. Tako duplirate svoje rezulate i postižete izvrnost. Setite se kada ste bili deca – imali ste nekog uzora na kojeg ste želeli da ličite, te ste kopirali njegovo ponašanje. Tako je i sada kada ste odrasli, i imate pristup velikom broju alata i tehnika koji vam mogu pomoći da budete još bolja verzija sebe.
Modelovanje jednostavno definišemo kao proces podražavanja savršenstva, koje postiže određen broj ljudi. Znači, koristeći sopstveno telo i um, na isti način kao i vrhunski profesionalci, možemo za veoma kratko vreme da povećamo kvalitet i poboljšamo rezultate onoga što radimo. Modelujemo ono što je dostižno i veoma moguće, jer je neko pre nas to već uradio.
Zapravo jako je važno da usvojite
„Ako može neko može svako“ i „Svaki čovek ima sve resurse“
tim coaching principima započinjem rad na promenama sa mojim klijentima koristeći različite metode i tehnike koje sam naučila tokom dugogodišnje edukacija i rada na sebi
Postoje tri faze ovog procesa, i to:
- Posmatranje osobe koju želimo modelovati i postavljanje određenih pitanja. Zanima nas šta neko radi, kako to radi i zašto to baš tako radi;
- U drugoj fazi već dolazi do usvajanja pojedinih obrazaca, uz odvajanje bitnog od nebitnog;
- U trećoj osmišljavamo kako usvojiti naučene veštine ili druge podučiti njima.
Čini se lako. A da li je baš tako? Ne, to je proces koji zahtev apsolutnu posvećenost, spremnost na odricanja, ali na samom kraju iza svega stoji uspeh koji ste sami ostvarili. Da, možda niste odmah Džobs, Mask,Bezos ili Zakerberg, ali ste na putu da se razvijate. I na tom putu morate sami donositi odluke. Uspešna primena modeliranja jeste proces na kome radite sa svojim odabranim cocahem, i koji je za vas apsolutna podrška. Ali ne u kontekstu prijatelja, već vas navodi da donosite zaključke i dakako bitnije od svega to samostalno radite uz magičnu podršku koju svaki coach. Jer ako vi znate šta je cilj, coach će vam pomoći kako podrška da saznatei kako.
Bogatim i uspešnim osobama ne smeta da krenu težim putem, jer razmišljaju dugoročno. Trenutno im može biti teško, ali oni razmišljaju o tome kako im današnje iskustvo može pomoći u budućnosti.
Idući linijom manjeg otpora, birate npr. čips i popodnevni odmor uz TV, jer je lakše, ugodnije, jednostavnije, ne zahteva nikakav napor… Izbor je ipak samo naš, zar ne?
Budi zvezda u svemu šta radiš, i gledaj kako ceo Univerzum pravi mesto samo za Tebe.
Ništa nije dobro ili loše samo po sebi. Značajno je kako to sebi predstavljamo. – T.R
Suštinski moj rad sa klijentima, obzirom da sam fokusirana na executive coaching utemeljen je u tezi hodanja po vatri – naučiti ljude da promene svoje misli, uverenja, stanja u kojima se nalaze, da ih podstaknem da učine prvi korak, da budu usaglašeni sa svojim novim rezultatima, i da strah i sve ograničavajuće faktore uspešno prevaziđu. Kako je Toni Robins rekao – hodanje po vatri je iskustvo moći sopstvenih uverenja; podučavanje ljudi da se mogu menjati, razvijati, prevazići sami sebe I da mogu učiniti ono što su uvek smatrali nemogućim.
U ljudskoj prirodi je zakon privlačenja. Ono što Vam je na umu se reflektuje spolja na realni svet. Uplašeni? Onda će sve ono čega se plašite, prema zakonu privlačenja, biti privučeno ka Vama. Jedina korisna stvar kod straha je što će Vas podsetiti na plan, back-up plan da se zaštitite od povreda i da imate alternativni izlaz. Ne smete biti stidljivi i plašljivi. Ako igrate previše sigurno, ostaćete u mestu, jer bez rizika nema napretka.
Besni? Onda ćete privući besne ljude oko sebe, želećete da se svađate i bijete sa njima. Život će Vam biti pun ljudi koja Vas guraju okolo, a Vi ćete trošiti dragocene trenutke života na uzvraćanje udaraca. Na Vama je kako ćete se ponašati kada naiđete na teške, izazovne situacije. Možete ih posmatrati kao kraj sveta, a možete biti i pozitivni, jer na greškama se uči, odnosno ne postoje greške , postoje samo povratne informacije. Razmišljamo da nije logično da očekujemoda pobeđujemo sve vreme. Glupost! Taj način razmišljana ubija ambiciju i smanjuje našu veličinu, i naravno vodi ka opravdanim izgovorima.
Ljudi kreiraju svoj lični pakao svojim moralnim načelima, žale zbog propuštenih prilika, opterećuju ih prezir i krivica. Kada na to dodaju ljubomoru i zavist, onda su im vrata pakla skroz otvorena, a vrata uspeha se polako zatvaraju.
Žrtvuju svoj duhovni mir, i ponekad, samopoštovanje zarad kratkotrajnog zadovoljstva. Oni koji izbegavaju da naprave bilo kakav napor – bilo fizičko vežbanje, bilo mentalni napor, opraštanje drugima, ili da urade nešto za drugoga, postaju uskih shvatanja i sve manje fleksibilni. Nedostatak ambicije, želje da se nešto promeni, počinje da guši njihove snove i njihov entuzijazam umire.
Žale se i kritikuju sve redom jer ih je život izneverio. Istina je da život nikoga ne izneveri, već su oni izneverili život, prestali su da pokušavaju. E, to je, zaista, pakao. I što je bitno, sami ga pravimo. Da bi postigli uspeh u životu, treba izbeći takav šablon ponašanja, jer sve zavisi od nas. Izbor načina života je naš lični izbor, niko nam ne može nametnuti kako ćemo živeti. Sve je na nama.
Na samom kraju, uvek volim da istaknem da je uspeh individualan za svakog od nas, da je činjenica da novac i moć pokreću svetsku ekonomiju – i opet
“Ako može jedan – mogu svi.”
Zato prestanite da tražite izgovore, plačete nad sopstvenom sudbinom, krivite sistem, porodicu ili koga već – za to što vi i vaš život jeste. Odgovornost je samo na vama. Naravno, ne treba biti sebičan – jer sam novac u grob još niko nije odneo (izvinjavam se na surovosti), možete učestvovati u dosta društveno odgovornih projekata, kojima ćete uticati na ciljanu grupu i učiti ih promeni. Jer je to suština života.
„Ili menjamo svoju sudbinu, ako je to moguće. Ili je voljno prihvatamo, ako je to neophodno.“
Uvid je da su promene uvek moguće, ako je snaga našeg uma dovoljno jaka da se suprotstavi i promeni uverenje da nešto voljno treba prihvatiti.
Forbs pokazuje jednu listu. Unicef drugu. A vi budite iskreni prema sebi – Šta je bitnije – Unicefova ili Forbsova lista? I da li je moguće napraviti banas.
Verujte u sebe. U svoj uspeh. U korak po korak. Jer ne postoji nemoguće, postoji samo vaš subjetivni strah od promene i odgovornosti koju ta promena donosi.
Ne zaboravimo – avion leti, uprkos Zakonu gravitacije!
“Nikada ne odustaj od onoga što stvarno želiš. Čovek sa velikim snovima je mnogo moćniji od onog sa činjenicama.” Albert Ajnštajn
