„Ako razgovarate sa čovekom na jeziku koji on razume, to ide u njegovu glavu. Ako razgovarate sa njim na njegovom jeziku, to ide do njegovog srca.”– Nelson Mandela
Ukoliko želimo jasno da definišemo šta je komunikacija, najjednostavnije ćemo je objasniti kao proces razmene poruka (verbalnih ili neverbalnih) između najmanje dve osobe koji se odvija sa određenim ciljem i namerom.
Šta znači efikasno komunicirati? Jedostavno – kada kažete šta mislite. Ali prečesto, u komunikaciji, ono što želimo da kažemo dobije drugačiji smisao, uprkos našim najboljim namerama. Mi kažemo jedno, osoba kojoj se obraćamo čuje nešto drugo i potom usledi nesporazum, frustracija, pa čak i sukob.
Srećom, može da se nauči kako jasnije i efikasnije da koumunicirate. Bez obzira da li pokušavate da poboljšate komunikaciju sa šefom, kolegama, svojim supružnikom ili decom, možete poboljšati veštine komunikacije koje će vam omogućiti da se efikasno povežete sa drugima, izgradite poverenje i poštovanje, kao i da se vaša osećanja razumeju.
Šta je efikasna komunikacija? Komunikacija je mnogo više od razmene informacija. Radi se o razumevanju emocija i namera koje stoje iza informacije.
Efikasna komunikacja je dvosmerna. To znači ne samo kako ste preneli poruku i kako je primljena, već kako je informacija shvaćena – da li tačno kako ste nameravali, da li prenosite pun smisao onoga šta želite da kažete, i kako se oseća druga osoba koja sluša, i kako razume.
Kroz efikasnu komunikaciju produbljujete svoje veze sa drugima i poboljšavate timski rad, donosite odluke i rešavate probleme. To vam omogućava da komuniciranjem prenesete čak i teške, ili negativne poruke, bez stvaranja sukoba ili uništavanja povrenja.
Iako je efikasna komunikacija veština koja se uči, kvalitetnije je kada spontano govorite nego po određenoj formuli ili pravilu. Govor koji je pročitan, retko ima uticaj, kao govor koji je izgovoren ’’iz glave’’. Naravno, potrebno je vremena i truda da se razviju ove veštine i da se postane efikasan komnikator, odnosno govornik. Što više truda i prakse uložite, vaša komunikacija će postati spontanija i instiktivna.
Postoje određene prepreke koje nas sputavaju da efikasno kumuniciramo.
Stres i nekontrolisanje emocija. Kad ste pod stresom ili ste preplavljeni emocijama, verovatno pogrešno delujete na druge ljude, šaljete zbunjujće neverbalne signale, i dolazi do loših refleksih
obrazaca ponašanja. Kada dođete u ovakvu situaciju – odvojte trenutak da se smirite pre nego što nastavite razgovor.
Nedostatak fokusa. Nisu sve osobe u stanju da komuniciraju kada su multitasking, odnosno obavaljuju više poslova istovremeno. Ako planirate šta ćete sledeće reći, maštate, proveravate stalno poruke, ili razmišljate o nečemu drugome, vi ste skoro sigurno propustili neverbalne znake u razgovoru. Morate da ostanete fokusirani na ’’trenutak u trenutku’’. Na neposredni govor tela. Neverbalna komunikacija treba da ojača ono što je rečeno, ne da protivreči. Ako kažete jednu stvar, a vaš govor tela govor nešto drugo, na sagovornika ostavljate utisak neiskrene osobe. Ne možete reći ’’Da’’ dok pokretima glave govorite ’’Ne’’.
Negativan govor tela. Ako se ne slažete ili vam se nedopada ono što je rečeno, možete da koristite negativan govor tela da biste odbacili porku druge osobe, kao što je izbegavanje kontakta očima, ili tapkanje nogom. Ne morate se složiti, ili ne mora da vam se dopada šta druga osoba govori, ali je jako bitno da komunicirate bez slanja negativnih signala.
Da biste unapredili svoju komunikaciju postanite dobar slušalac. Ljudi se uglavnom fokusiraju na ono šta treba da kažu, ali efikasna komunikacija podrazumeva manje razgovora, a više slušanja. Slušanje znači ne samo razumevanje reči ili informacija koje su saopštene, već i razumevanje emocija kojima govornik pokušava da komunicira.
Postoji velika razlika između angažovanog slušanja i jednostavnog. Kada zaista slušate – bavite se onim što je rečeno, čujete suptilne intonacije u nečijem glasu koji objašnjavaju kako se ta osoba oseća i emocije kojima pokušava da komunicira. Kada ste angažovan slušalac ne samo da ćete bolje da razumete drugu osobu, nego ćete uspostaviti vezu kojom pokazujete da čujete i razumete, a time gradite kvalitetniju komunikaciju između vas.
Komuniciranjem na ovaj način smanjujete stres, i dolazi do fizičnog i emocionalnog blagostanja. Ako je osoba sa kojom razgovaret smirena, slušanjem, uticaće na vas da i vi budete smireni. Takođe, ukoliko je sagovornik uznemiren, možete pomoći da svojim ponašanjem da se ta osoba oseća prihvatljivo i da je razumete.
Da biste u potpunosti razumeli druge, fokusirajte se na ton glasa, govor tela i druge neverbalne znake. Ton glasa prenosi emociju, tako da ukoliko razmišljate o drugim stvarima, gotovo sigurno ćete propustiti neverbalne znake i emotivni sadržaj iza reči govornika. Ako vam je teško da se skoncentrišete, pokšajte da sedite ili stojite pravo, diskretno spuštene brade i budite fokusirani na to o čemu se govori i na način na koji se to čini. Diskretnim klimanjem glave možete da ohrabrite govornika da nastavi i pozitivnim verbalnm komentarima pokažite saglasnost.
Da biste potpuno poboljšali svoje komunikacijske veštine neophodno je da držite stres pod kontrolom. Morate biti svesni i držati kontrolu nad svojim emocijama. Koliko puta vam se deslio da ste u razgovoru izgovorili nešto zbog čega ste se posle kajali. Ako možete da se brzo oslobodite stresa i da se vratite u smireno stanje izbeći ćete žaljenje. Najbitnije je ostati smiren pod pritskom. U situacijama kao što su intervju za posao, poslovna prezentacija, važan skup – važno je da upravljate svojim emocijama. Izgovarajte reči jasno. Podjednako je važno šta izgovorite i način na koji izgovorite. Govor tela neka vam bude opušten i otvoren.
Povećajte svoje samopoštovanje i donošenje odluka – time ćete imati jasnu komunikaciju. Budite aserativni – to znači da izražavate svoje misli, osećanja i potrebe na otvoren i fer način, borite se za sebe, poštujući druge. To ne znači da budete neprijateljski raspoloženi, agresivni ili zahtevni. Efikasna komunikacija podrazumeva razumevanje druge osobe, a ne pobede arumenta ili nametanje svojeg mišljenja drugima.
Vrednujte sebe i svoje mišljenje. To je podjednako važno kao i mišljenje drugih. Upoznajte svoje potrebe i želje. Izražavajte ih tako da ne ugrožavate prava i mišljenje drugih. Primite povratnu informaciju kao nešto pozitivno. Naučite da primate komplimente, učite iz svojih grešaka, tražite pomoć kada je potrebno.
Naučite da kažete ’’Ne’’. Postavite svoje granice i ne dozvolite drugima da vas iskoriste. Potražite altrenative tako da se svi osećaju dobro.
Komunikacija je suština ljudske interakcije i učenja. Osnovno ljudsko pravo i od suštinske je važnosti za naš kvalitet života kao socijalne vrste. Ostvarivanjem komunikacije društveno se povezujemo, delimo osećanja, iskazujemo mišljenje, dajemo odgovre, pregovaramo, tvrdimo, manipulišemo, pokazujemo ljubaznost, srdačanost, izražavamo interesovanje ili nezainteresovanost.
Najveći problem komunikacije jeste što mi (uglavnom) ne slušamo da razumemo. Slušamo da bi odgovorili.
U svakom slučaju, jasno je da čovek uvek i u svakom trenutku govori o sebi, i u svakom, baš svakom trenutku nešto poručuje svetu oko sebe. Što znači – i onda kada govori o drugima čovek uvek govori i o sebi; i onda kada potpuno zaćuti, kada se zatvori ili potpuno autistično izoluje – on uvek nešto poručuje i uvek govori o sebi.
