Niko vam neće pokloniti uspeh. Morate sami da ga zaradite. Zato ste tu. Da osvajate i dominirate, kako svetom, tako i sobom.
Život se sastoji od odluka. U danu donosimo stotine i stotine odluka, a većini njih ne pridajemo previše pažnje jer su svakodnevna potreba i vremenom postanu automatske. I to je sasvim dobro, jer bi suprotno trošili dragoceno vreme analizirajući svaki svoj postupak, odnosno odluku.
Život je kretanje, i samo od nas zavisi kakvu ćemo ulogu imati na tom putu. Kretajući se kroz život od nas se zahteva da donosimo brze odluke. Vreme ide i kada stojimo u mestu, i kada se krećemo, te nam upravo (i jedino) vreme može pokazati koje smo odluke doneli ispravno, a koje pogrešno. Određene odluke koje smo doneli u prošlosti ponekad ćemo želeti da promenimo, jer se vremenom pokazalo da nisu bile dobre. Ne postoji osoba koja nije donela pogrešnu odluku. Neko ih je doneo više, neko manje, ali ono šta je sigurno jeste da smo u tom trenutku verovali da je takva odluka ispravna. Iz toga bismo mogli da zaključimo i da nisu postojale pogrešne odluke jer smo bili uvereni u njihovi ispravnost u datom trenutku. Čak i kada shvatimo i postanemo svesni da je izvesna odluka uticala pogrešno na naš život, gledajmo na to sa vedrije strane – a to je da smo nešto naučili, odnosno izvukli pouku. Dakle, pogrešne odluke postoje, ali je najveća greška bežanje od istine i ne prihvatanje iste.
Pre odluke – razmisli. Nakon odluke – ne razmišljaj.
Donošenje odluka je važna životna veština. Kroz školovanje nismo učili o toj veštini, niti smo učili da razmišljamo na koji način se donose odluke. To je jednostavno instiktivni proces, i samu odluku donosimo na osnovu intuicije. Na pitanje kako smo doneli odluku – većina nas će reći da su osećali da je to prava stvar.
Socijalni psiholog Irving Janis intervjuisao je velik broj ljudi koji su radili u važnim vladinim, poslovnim ili obrazovnim institucijama. S obzirom na svoje pozicije i veliku ulogu u definisanju politike tih institucija, očekivalo se da će u donošenju odluka koristiti različite metode. Ali, čak i oni su najčešće izjavljivali su sve svoje odluke doneli – intuitivno, instiktivno.
Da li je intuicija nešto što se može naučno objasniti, ili je u pitanju fenomen koji izmiče granicama racionalnog i zalazi u mistiku, sujeverje i nadripsihologiju?
Bez obzira na konačan odgovor na ova pitanja, jasno je da nam je intuicija od velike pomoći u svakodnevici – često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, vodi nas u procesu donošenja odluka i pravljenja izbora, pomaže nam da rešimo neki problem tako što nas direktno usmerava na rešenje i omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo.
O važnosti intuicije u poslovanju govori i Stiv Džobs, smatrajući je čak i moćnijom od intelekta, a ovo je jedan od njegovih saveta: “Imajte hrabrost da sledite svoje srce i intuiciju. Na neki način, oni uvek znaju šta zaista želite da budete.”
“Intuitivni um je sveti dar, a racionalni um – verni sluga. Stvorili smo društvo koje poštuje slugu, a zaboravlja dar.”
Prema stručnjacima odlluke bi trebalo da donosimo ujutro. Tada je serotonin dovoljno visok da može da smiri naš mozak. To znači da osećamo manji strah od rizika i da možemo da donosimo teže odluke. Kasnije tokom dana serotonin počinje da opada i ulazimo u fazu kada uopšte ne želimo da donosimo odluke. Tokom poslepodneva obično odlažemo donošenje odluka i preferiramo neodlučnost ili ipak potpuno izbegavamo donošenje odluka.
Zato se preporučuje da sve velike i bitne odluke donosimo pre 11 sati prepodne kad god je to moguće. Ako odluke moramo da donosimo kasnije tokom dana, najpre se preporučuje da se napravi kratku pauza kako bi se mozak prvenstveno odmorio.
Ako vas je strah da donosite odluke ili izbegavate da ih donosite, vi zapravo izbegavate život. Greške su prirodne i one bi trebalo da nas uče onome što inače ne bismo naučili. Nemojte ih se bojati. Na taj način nećete dobiti sve što možete i bićete uskraćeni za nešto što bi vas moglo usrećiti.
Prirodno je osećati strah od donošenja velikih odluka i promena, ali život je prepun rizika sa kojim ne bi trebalo da se bojimo da se suočimo. Sa svakom greškom stećićemo iskustvo koje će nas učiniti pametnijima. A, sa vremenom ćemo postati pametniji da ih uopšte nećemo činiti.
„Kad god vidite uspešan biznis, znajte da je nekada doneta hrabra odluka!“
Proces odlučivanja jeste jedan od najznačajnijih procesa u svakoj organizaciji. Kvalitet donetih odluka i dalekovidost onoga ko donosi najznačajnije odluke predstavlja budućnost organizacije i njenih zaposlenih. Odlučivanje podrazumeva donošenje najvažnijih, strateških, ali i odluka koje se tiču svakodnevnog funkcionisanja zaposlenih i organizacije. Ponašanje zaposlenih u velikoj meri zavisi od takvih donetih odluka.
Za određene odluke mora da postoji jasno definisani, formalni proces odlučivanja sa svim svojim elementima – jedini način da se pokuša da se donese ispravna odluka sa najvećim šansama za poslovnu efikasnost i uspešnost. Neformalno odlučivanje, na rukovodećim, ali i nižim nivoima postaje sve značajnije i predstavlja izvor posebne moći!
Važan faktor igra sam menadžer, to jest donosilac odluke. Tako, na primer, neki menadžeri odlučuju na licu mesta, dok drugi razmišljaju čak i kada se radi o sasvim jednostavim stvarima, a neki beže od čina odlučivanja i skloni su nedonošenju odluka. Sa jedne strane, brzo donošenje odluka može biti odraz efikasnosti menadžera, ali sa sobom nosi rizik da donete odluke budu dovoljno nepromišljenje. Sa druge strane, i kod menadžera koji odluku donose odvajajući vreme za dobro promišljanje svih eventualnih posledica do kojih bi odluka mogla dovesti, značajno usporavaju proces, a u teškim, kriznim situacijama, može se desiti da odluka stigne prekasno.
Svi navedeni tipovi menadžera su ili previše ili premalo zabrinuti za donošenje odluka, i nisu svesni važnosti donošenja odluke. Dobar menadžer mora uvek da ceni faktor vremena i da nađe pravu meru u donošenju odluka koja će uvažavati vremenske limite. Dobri menadžeri umeju da osete kada situacija zahteva donošenje odluka.
Vaša sposobnost da postavite problem i da ga posmatrate iz svih uglova može da vas učini omiljenim savetnikom svih onih koji nisu tako vešti u analiziranju. Temeljno sagledavajući utvrdićete da pri odlučivanju uvek ima gotovo jednak broj razloga za i protiv. Kako onda odlučiti? Da li je i nedonošenje odluke – odluka?
Podsetiću vas na čuveni filosofski primer Buridanovog magarca o dvostrukoj privlačnosti. On stoji između dva plasta sena, ne može da se odluči kojem plastu da priđe i na kraju umire od gladi. Magarac naravno simboliše tvrdoglavost. Isti primer može da se uporedi sa čovekom. Trudeći se da uvek donesemo najispravniju i najbolju odluku, vreme prolazi a uslovi se manjaju. I onda se zarobimo u poziciji u kojoj više ne možemo da biramo nego se situacija jednostavno desi usled previše razmišljanja i vaganja da li je nešto ispravno. Nekad je bolje doneti ishitrenu odluku, impulsivno, kako osećate tj intuitivno, nego odugovlačiti sa ciljem da najispravnije odlučite.
„Ako želite da se neka odluka ne donese, vi izaberite komisiju od sedam članova!“
U poslu se donošenje odluka može uporediti i sa sedenjem u poroti, jer morate da odbacite potencijalne sumnje i budete uvereni u ispravnost svog stava pre nego odlučite. Na sreću, nije pitanje života i smrti, jer je poslovno odlučivanje veština koja se uči, s tim što se u poslovnom svetu ne možete oslanjati samo na intuiciju i zahteva se više sistematičnosti od odlučivanja u privatnom životu.
Odluka je obično izbor jedne od alternativa, i što se neko nalazi više na hijerarhijskoj lestvici upravljanja, izbor „za“ i „protiv“ kada je reč o alternativnim tokovima akcije o kojoj treba doneti odluku, postaju gotovo jednako izbalansirani. Zato je teško doneti odluku, jer za oba toka akcije postoje značajna opravdanja. Potrebno je saslušati što je moguće više različitih mišljenja i zatim, na osnovu tih mišljenja, doneti odluku.
Odluke bi trebalo da se zasnivaju na mišljenjima, a ne na činjenicama, jer u mnogim slučajevima činjenica može dovesti u zabludu ako nije u pravom kontekstu. Osim toga vrlo često se mogu pronaći činjenice koje mogu opravdati nečiji stav čak iako taj stav nije ispravan. Efikasan rukovodilac rado prima različita mišljenja, zatim donosi odluku zasnovanu na svojoj proceni tih različitih mišljenja.
Ako u preduzeću postoje dva saradnika sa uvek identičnim mišljenjima, jedan je suvišan.
