Svesni lideri su efikasniji. Efikasniji lideri stvaraju produktivnija radna okruženja.
Budin učitelj je rekao: „Kad gledaš, jednostavno gledaj. Kad slušaš, jednostavno slušaj. Kad osećaš, jednostavno osećaj. Kad poznaješ, jednostavno upoznaj. Tako treba da treniraš samog sebe“.
Na prvi pogled, može da deluje da Mindfuness i posao nemaju mnogo zajedničkog. Međutim, najinovativnije poslovne škole u Americi— uključujući Vharton, Stanford, Harvard i nekoliko odabranih drugih — posvećuju Mindfunessu dosta pažnje. Brojne ubedljive studije potvrđuju da je meditacija dobra za lidere, kao i za uspeh na poslu i za kulturu kompanije.
Za lidere i preduzetnike, postoje dve različite prednosti meditacije koje se preklapaju: lično ispunjenje i razvoj profesionalnih kvaliteta koji predstavljaju uspeh.
Verovatno mislite da su duge (dosadne) sesije meditacije neophodne za postizanje svesnosti. Ali istraživanje pokazuju da vežbanje svesnosti – sedam do osam minuta – rezultira produktivnijim, korisnijim i prijatnijim zaposlenima. Utvrđeno je da čak i ove kratke pauze u mozgu povećavaju veštine racionalnog donošenja odluka i mogu da poboljšaju pažnju i fokus.
Mindfulness treninzi su dobra poslovna investicija jer omogućava kompaniji da smanji stres među zaposlenima, a to utiče na poboljšanje produktivnosti. Mindfulness omogućava ljudima da ojačaju svoju sposobnost da se brzo prilagode okolnostima i nejasnim situacijama i da povećaju brzinu kojom uče nove stvari. Stvara mentalnu agilnost i pomaže ljudima da gledaju unutra kako bi pronašli odgovore.
Svesnost poboljšava kratkoročno pamćenje i sposobnost obavljanja složenih kognitivnih zadataka. Takođe, oslobađa ljude da razmišljaju van okvira, što im pomaže da prevaziđu složenost. U kontekstu performansi na radnom mestu, dokazani rezultati uključuju viši kvalitet strateškog donošenja odluka i efikasniju saradnju.
Potvrđeno je da su, tokom radnog vremena, ljudi često rasejani zbog nedostatka pažnje, što se može svesti na 90 minuta dnevno po svakom zaposlenom, i to na duže staze predstavlja veliki problem za produktivnost firme.
Statistički podaci ankete koju je sproveo „Adeko Trejning“ pokazuju sledeće:
- – Mindfulness praksa povećava produktivnost radnika i do 20%;
- – 65% zaposlenih koji vežbaju ovu tehniku kažu da su opušteniji na poslu;
- – u firmama koje sprovode ovu tehniku pokazalo se da su se stres, anksioznost i depresija smanjili na oko 78%;
- – 80% ispitanih kompanija planira da njihovi zaposleni u narednim godinama prođu kroz Mindfulness obuke.
Kao što je nobelovac Herbert A. Simon primetio, „obilje informacija stvara siromaštvo pažnje” Održavanje snažnog fokusa u ovom vremenu preopterećenja digitalnim informacijama je od suštinskog značaja. Redovna praksa rutina Mindfulnessa može smanjiti mentalno lutanje i ometanje. Svesnost jača svest i o nečijim aktivnostima u sadašnjem trenutku i o nečijim mentalnim procesima i ponašanjima (poznatim kao meta-svesnost).
Kompanije na Zapadu su se okrenule Mindfulness treninzima u svakodnevnom radu kako bi promovisale dobrobit i produktivnost zaposlenih. Pokret je započeo među startapima u Silicijumskoj dolini, a implementirale su ga kompanije širom SAD i Evrope, kao i pojedina Vladina tela. Pohađanje časa meditacije je popularan način za početak radnog dana u mnogim kompanijama iz Silicijumske doline, uključujući Apple, Facebook, LinkedIn i Tvitter. Kompanija Bosch je shvatila da treba suštinski da promeni svoj pristup liderstvu. Prema Petri Martin, koja je odgovorna za razvoj liderstva u Bosch-u:„Pažnja je suštinska poluga za prelazak sa kulture kontrole na kulturu poverenja. Komunikacija se suštinski promenila otkako smo predstavili Mindfulness obuku u koju se uključilo više od 1.000 lidera u organizaciji.” Google, LinkedIn i Tvitter — nude vođene meditacije tokom radnog vremena. Google je takođe uspostavio tihe ručkove i tihe sobe, gde zaposleni mogu da odu da prilagode svoje razmišljanje usred intenzivnog radnog dana.
Lideri treba da nauče kako da integrišu formalne i neformalne prakse svesnosti u svakodnevni život. Formalne prakse su često vođene meditacije, dok neformalne prakse uključuju vežbe pažljivog slušanja i jednostavno obraćanje pažnje na zadatak.
Mindfulness praksa može pomoći ljudima da bolje upravljaju stresom i da se osećaju smirenije. Takođe, kroz praksu svesnosti, pojedinci uče kako da prepoznaju simptome stresa i da se nose sa njima pre nego što bude prekasno. Kako stres može imati razorne efekte na zdravlje ljudi, i mentalno i fizičko, upravljanje stresom može dramatično poboljšati zdravlje.
Istraživanja sugerišu da zaposleni koji praktikuju svesnost imaju veći nivo empatije i bolje rade kao tim. Pošto svesnost uključuje saosećanje, zaposleni koji praktikuju svesnost imaju tendenciju da više prihvataju jedni druge, pa tako bolje rade zajedno. Mindfulness poboljšava i fokus i raspon pažnje, što znači da poboljšava sposobnost ljudi da slušaju jedni druge bez predrasuda i bez ometanja. Kao rezultat toga, veštine komunikacije se poboljšavaju, a to doprinosi timskom radu.
Mindfulness organizacija je ona koja prihvata svesnost kao centralni deo svoje kulture. To ne znači da zaposleni zajedno meditiraju, već zaposleni koji se ponašaju na način koji je svestan, tj. fokusiran, svestan, saosećajan i otvorenog uma. Mindfulness organizacije imaju tendenciju da budu proaktivne, jer se fokusiraju na ono što se stvarno dešava oko njih, umesto da deluju na autopilotu i po navici.
“Jedan od najstarijih načina izražavanja poštovanja je istinski slušati što druga osoba ima da kaže.”
Komunikacija je moćno sredstvo koje može imati značajan uticaj na uspeh kompanije. Efikasna komunikacija može povećati angažovanje zaposlenih, povećati produktivnost i podstaći rast poslovanja, dok loša komunikacija može imati potpuno suprotan efekat. Mindfulness komunikacija nije toliko različita od joge ili meditacije – to je čin prisutnosti i svesti o tome šta govorite drugima bez osude. To znači da razmislite o onome što govorite i odvojite trenutak pre nego što progovorite da razmislite kako bi to moglo da utiče na osobu na drugom kraju vaših komentara. Iako ovo zvuči nemoguće, Mindfulness komunikacija je praksa koju možete kultivisati sa većom unutrašnjom pažnjom, disciplinom i empatijom.
Budite potpuno prisutni u trenutku. Odsutnost je jedan od najvećih izazova za svesnu komunikaciju, jednostavno zato što vas čini nesposobnim da budete u potpunosti prisutni. Kada niste u potpunosti prisutni u svojoj stvarnosti, verovatno ćete razmišljati o nečemu, razmišljati ili se prisećati, što znači da ćete možda propustiti važne znakove – suptilno ponašanje, ton glasa ili frazu koji vas mogu uputiti na nešto važno je da osoba sa kojom razgovarate pokušava da vam kaže. Odsutnost je potpuna suprotnost svesnoj komunikaciji.
Mindfuness komunikacija, posebno, je moćno sredstvo koje može da transformiše interakcije na radnom mestu negovanjem svesti, empatije i jasnoće. Uključivanje Mindfulnessa u programe za zaposlene, može u velikoj meri poboljšati komunikacijske veštine i doprineti harmoničnijem i efikasnijem radnom okruženju.
Mindfulness komunikacija podrazumeva korišćenje praksi svesnosti kada komunicirate sa drugim ljudima aktivno slušanje i reagovanje sa namerom, svešću i saosećanjem. To uključuje potpuno prisustvo u trenutku, prepoznavanje i upravljanje sopstvenim mislima i emocijama i demonstriranje empatije prema drugima. Uključujući svesnost u komunikaciju, pojedinci mogu poboljšati svoju sposobnost da se duboko povezuju, rešavaju konflikte i neguju pozitivno radno okruženje.
Aktivno slušanje je osnovni aspekt svesne komunikacije. Pažljivo slušanje, bez prekidanja ili osuđivanja. Fokus na reči onog koji govori, govor tela i emocije. Aktivno slušanje promoviše razumevanje i empatiju, podstičući dublju vezu između pojedinaca.
Neverbalni znaci igraju značajnu ulogu u efikasnoj komunikaciji. Mindfulness može pomoći pojedincima da postanu svesniji svojih neverbalnih signala i da ih usklade sa njihovom porukom. U stresnim situacijama, emocije mogu pomutiti komunikaciju i dovesti do nesporazuma. Mindfulness može pomoći pojedincima da efikasno upravljaju emocionalnim okidačima. Priznavanjem i razumevanjem sopstvenih emocionalnih reakcija, pojedinci mogu da reaguju pre nego da reaguju, što dovodi do konstruktivnije i promišljenije komunikacije.
“Komunikacija je veština koja se uči. Kao i vožnja bicikla ili slepo kucanje. Ako ste spremni da radite na njoj, možete veoma brzo unaprediti kvalitet u svakom segmentu svog života.”
Mindfulness komunikacija promoviše empatiju i saosećanje prema drugima. Razvijanjem empatije i saosećanja, zaposleni mogu da stvore siguran prostor za otvoren i iskren dijalog, negujući međusobno poštovanje i poverenje.
Korisno je primenjivati Mindfulness tehnike rešavanja sukoba koje promovišu razumevanje i saradnju. Potencijalnim konfliktima treba pristupiti sa radoznalošću, otvoreno slušajući različite perspektive i tražeći zajednički jezik. Pažljiva komunikacija može transformisati sukobe u prilike za rast i jačanje odnosa među članovima tima.
Svesnost je veština koja se može razviti – to je svakodnevna disciplina. Radi se o mentalnoj svesti i prisustvu u trenutku. Kada je u pitanju pažljiva komunikacija, svesni smo izbora koje donosimo i našeg razmišljanja i rasuđivanja.
Vežbanje umetnosti svesne komunikacije je izazov, jer zahteva od nas da usporimo, budemo promišljeni i naučimo da više slušamo. Kao trener, ohrabrujem sve svoje klijente da usvoje neke od Mindfulness veština. Takođe, motivišem lidere i vlasnike biznisa da organizuju Mindfulness obuke za pažljivo rešavanje konflikata za menadžere i vođe timova, na kojima će naučiti da vode produktivnije razgovore, kako da posredujue u sukobima i promovišu razumevanje među članovima tima. Ulaganjem u obuku za rešavanje konflikata, kompanije mogu da stvore kulturu otvorene komunikacije i saradnje, gde se sukobi vide kao prilike za rast, a ne kao izvori napetosti.
Lideri igraju ključnu ulogu u postavljanju tona za svesnu komunikaciju unutar organizacije. Lideri treba da vode primerom, praktikujući pažljivu komunikaciju u svojim interakcijama sa zaposlenima. Da neguju kulturu koja ceni otvoreni dijalog, aktivno slušanje i empatiju od vrha dole. Uključujući svesnost u praksu liderstva, organizacije mogu stvoriti pozitivno i podržavajuće radno okruženje.
Uključivanje Mindfulnessa u programe obuke za dobrobit zaposlenih nije jednokratni događaj već kontinuirano putovanje. Ideja je da podstaknemo sve zaposlene da uspostave redovne prakse svesnosti kao što su meditacija, vežbe disanja ili svesne šetnje. Integracijom Mindfulnessa u svakodnevne rutine, zaposleni mogu da neguju naviku svesne komunikacije, poboljšavajući svoje opšte blagostanje i produktivnost.
Osnaživanjem svojih zaposlenih da komuniciraju pažljivo i autentično, negujete se kulturu razumevanja, poštovanja i saradnje. Primena saveta za Mindfulness komunikaciju svedočiće pozitivnoj transformaciji koju ona donosi u poslovno okruženje
Zapamtite, efikasna komunikacija nije samo u rečima već i o nameri, svesti i saosećanju iza njih. Prigrlite umetnost svesne komunikacije i stvorite radno mesto gde otvoreni dijalog, povezanost i blagostanje napreduju.
