“Stalna težnja za kontrolom, sprečava nas da uživamo u svemu dobrom šta nam se sada dešava. I zbog nje zaboravljamo na sadašnji trenutak, u svojoj, opsednutosti budućnošću.“
Ukoliko se osećate bespomoćno, razočarano i potpuno iscrpljeno, moguće je da ste na putu ka sindromu sagorevanja. Burnout, kao takav, je više od dnevnog stresa koji osećamo na poslu, a može imati ozbiljne fizičke i psihičke posledice, a s vremenom to čak može dovesti do težih somatskih poremećaja.
Burnout, odnosno emocionalno sagorevanje je pojava koju karakterišu svakodnevni simptomi poput osećaja preopterećenosti, anksioznosti, posvećanog stresa i hroničnog umora.
Sindrom sagorevanja je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti. Javlja se kada se osećate preplavljeni poslom, emocionalno iscrpljeni i niste u stanju da udovoljite stalnim zahtevima. Kako se stres nastavlja, počinjete da gubite interes i motivaciju zbog kojih ste preuzeli određenu ulogu.
Osoba koje doživljava ovaj sindrom preplavljena je emocijama u negativnom smislu i nije sposobna da ispuni zahteve u većini segmenata svog života, posebno u onom delu koji je doneo najveći deo stresa, a uglavnom se govori o radnom mestu i stresu koji osoba doživljava radeći jako zahtevan posao.
Burnout može imati ozbiljne posledice na sve aspekte života pojedinca, uključujući fizičko zdravlje, emocionalne odnose, kao i na odnose sa drugima i produktivnost na poslu. Njegovi simptomi, koji uključuju smanjenje produktivnosti, osećaj bespomoćnosti, cinizma i emocionalne iscrpljenosti, mogu da se prošire na različita područja života i da stvore ozbiljne poteškoće. Važno je da se prepoznaju simptome burnouta i da se osoba odmah suočiti sa njima kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje stanja. To može da uključuje traženje podrške od prijatelja, porodice ili stručnjaka za mentalno zdravlje, kao i preduzimanje konkretnih koraka za smanjenje stresa i ponovno uspostavljanje ravnoteže u životu.
“Stres je stanje neznanja. Poručuje da je sve hitno. Ništa nije toliko važno.”
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) uvrstila je burnout u svoj Međunarodni klasifikacijski sistem bolesti (ICD) kao medicinski poremećaj povezan s poslom. Ovo priznanje pomaže u podizanju svesti o ozbiljnosti burnouta i olakšava pristup dijagnostici i tretmanu. Međutim, članice WHO-a imaju autonomiju kada je u pitanju usvajanje ovakvih klasifikacija u svom zdravstvenom sistemu, pa iako je WHO uključio burnout u ICD, pojedine zemlje mogu imati različite pristupe priznavanju i tretiranju ovog stanja. U slučaju Srbije, burnout nije uvršten u katalog bolestii to otežava tretman ovog problema. Ipak, važno je da se nastavi sa podizanjem svesti o burnoutu i važnosti njegovog pravovremenog prepoznavanja i tretiranja, kako bi se poboljšalo zdravlje i blagostanje ljudi na radnom mestu.
Iako burnout najčešće nastaje zbog posla, posao nije jedini segment koji može uzrokovati ovo stanje. Deluje kao da skupo plaćamo svaki trenutak kada smo previše pritiskali sami sebe i dali više nego što smo mogli. Nevažno je da li smo svu energiju usmerili u posao, promociju, socijalni status, porodicu, onoga trenutka kada smo prešli granicu naših mogućnosti počeli da se ponašamo poput robota, odvojili smo se od sebe i izgubili se u spirali burnouta.
Za razliku od prevelikog stresa kojeg jesmo svesni, burnout najčešće uopšte ne doživimo, dok ne postane opipljiv u našoj stvarnosti.
Burnout se često ignoriše, a mnogi shvate da imaju problem tek kada se nađu suočeni sa ozbiljnim posledicama po zdravlje – i fizičkim, i psihičkim. Među njima su depresija, napadi panike, nesanica, povišen krvni pritisak, srčana oboljenja, visok holesterol i dijabetes, a sve kao posledica zanemarenog hroničnog stresa. Kako biste na vreme mogli da uočite da vam se približava burnout i da sprečite njegove posledice, navešću njegoverane simptome.
Ako osećate da imate sve manje i manje energije i primećujete stalan osećaj umora, moguće je da vam se približava burnout. U ovoj fazi čak i neki normalni dnevni zadaci mogu da budu veoma naporni, a prolazak kroz čitav radni dan može da deluje skoro gotovo neizvodljivo.
Osećaj anksioznosti i odbojnosti prema poslu, posebno nakon što ste uzeli nekoliko dana odmora, često može da bude rani pokazatelj burnouta.
Kvalitetan san ključan je za celokupno zdravlje. Ali se upravo uz povećan stres neretko javljaju poteškoće s čestim buđenjem ili nemogućnosti spavanja, usled čega dolazi do začaranog kruga nesanice i poteškoća s ostvarenjem kvalitetnog sna.
Stručnjaci su primetili da se najčešće događa gubitak apetita ili češće želja za slatkim i slanim grickalicama, posebno uoči odlaska na posao.
U najranijoj fazi burnouta pojavljuju se promene u raspoloženju praćene smanjenim strpljenjem, nervozom i osećajem iritiranosti. Javlja se i cinizam i pad u samopouzdanju, koji uzrokuju smanjenu produktivnost i slabiji fokus. Takođe, osobe koje su prevladavajuće dobrog raspoloženja mogu češće osećati frustraciju i nervozu.
“Ponašajte se kao da vaše ponašanje može sve da promeni. Jer može.”
Kako možete da pomognete sebi? U takvim situacijama, Mindfulness može biti moćan alat za prevenciju i suočavanje s burnoutom. Kroz vežbe disanja, meditacije i osvešćivanja, Mindfulness nam omogućava da se usredsredimo na sadašnji trenutak i prihvatimo ga onakvim kakav jeste, bez osuđivanja ili reagovanja.
Razvijeni su Mindfulness programi sa akcentom na prevenciju od burnouta, i kroz takve treninge se može smanjiti nivo stresa i poboljšati sposobnost suočavanja sa izazovima na poslu. Kroz Mindfulness vežbe, ljudi postaju svesniji svojih fizičkih i emocionalnih granica, što im omogućava da prepoznaju kada treba da se odmore ili zatraže pomoć.
Mindfulness nam pomaže da razvijemo sposobnost da prepoznamo i regulišemo svoje emocionalne reakcije na stresne situacije, što može sprečiti nagomilavanje negativnih osećanja i iscrpljenosti. Kroz Mindfulness praksu, ljudi postaju svesniji svojih misli i osećanja, što im omogućava da bolje razumeju šta ih pokreće i kako da se efikasnije nose sa izazovima na poslu.
Dugoročno upravljanje stresom je ključni deo borbe protiv burnout, i pomoć Mindfulness trenera je tada i više nego dobrodošla. Pomoćiće vam da razvijete plan samopomoći, kako biste sprečili sagorevanje, ili ako se već duboko uvuklo u vaš život da promenite način ponašanja koji je do njega doveo.
Da biste umiri um, preporučujem vam da isprobate Mindfulness tehniku 5-4-3-2-1 – koristeći svojih pet čula fokusirajte se na trenutak i na svoje okruženje. Duboki, spori i dugi udisaji su vaš prvi prioritet za postizanje mirnog, a kada ovu tehniku usvojimo, stres i nelagoda nestaju, pa naš mozak postaje rasterećeniji i sposobniji za pronalaženje rešenja za svaki problem. Rasterećen um je prvi korak ka velikim uspesima.
Ovako funkcioniše ovaj princip. Opustite se i razmišljajte o sledećim stvarima:
Navedite pet predmeta različitih boja koji se nalaze u vašem vidnom polju; nabrojite četiri osećnja, osoba ili stvari koje vas čine srećnim; navedite tri zvuka (npr. Šum automobila, zvuk razgovora, zvuk klima uređaja);navedite dva mirisa (na primer, omiljeni parfem ili miris kafe); navedite jedan ukus (na primer, uzmite komad čokolade i fokusirate se na to koja osećanja ukusa nastaju, kako se menja njegova tekstura, kako se menjaju oblik i gustina).
Pošto naša medinciska praksa ne prepoznaje burnout sindrom, kao takav da biste otišli na bolovanje – preporuke je prvenstveno preventive. Međutim, kada već dođe do simptoma sagorevanja, Mindfulness, kao mentalni trening je široko prihvaćen kao naučno verifikovana tehnika koja pomaže u borbi sa burnoutom. Niz istraživanja je potvrdilo koristi mindfulness prakse u smanjenju stresa, poboljšanju mentalnog zdravlja i povećanju otpornosti na izazove svakodnevnog života.
„Ne možemo izbeći stres, ali možemo kontrolisati našu reakciju na njega.“
